Основна школа „Сремски фронт“ ће у току школске године 2014/2015. прославити 40 година свог постојања. Поводом 20 година постојања школе, наставник историје, мр Радован Ђурчић написао је и објавио књигу „Двадесет година Основне школе Сремски фронт у Шиду, 1975-1995.“ У предговору је сумирао најважније чињенице о историјату наше школе:

„Навршило се двадесет година од када је 4. октобра 1975. године почела са радом Основна школа „Сремски фронт“ у Шиду. Настала је интеграцијом две шидске основне школе, „Филип Вишњић“ и „Бранко Радичевић”, са подручним одељењима у Адашевцима, Беркасову, Бачинцима, Кукујевцима и Гибарцу. Школске 1982/83. године завршена је нова школска зграда у западном делу Шида и после седам година рада Основна школа „Сремски фронт” се дели на две основне школе. Ученици из источног дела града остају у старој школи која задржава свој ранији назив, а деца из западног дела Шида похађају новоформирану Основну школу „Јован Веселинов Жарко.“ У протеклих двадесет година Основна школа „Сремски фронт“ имала је своје успоне и падове, али је остала на чврстим темељима које су чланови колектива стварали у протекле две деценије.“

Када је саграђена, наша школска зграда имала је осамнаест специјализованих учионица са 1.440 м2 површине, пет кабинета са 460 м2 (физика, хемија, биологија, музичка и ликовна култура), две радионице са 170 м2, једну салу за физичко васпитање површине 420 м2, библиотеку, а остале просторије заузимале су површину од 2.059 м2. Укупна површина покривеног простора у школи је тако 4.549 м2.
Школско двориште које је данас и ограђено, простире се на површини од 16.680 м2, од чега на игралишта долази 2.508 м2. Ученици су око школске зграде засадили украсно шибље што је са осталом хортикултуром оплеменило наш школски простор. Касније су постављене и бетонске клупе за одмор и наставу у природи. Укупан број ученика на почетку прве школске године (1975/76.) био је 2.424, док је данас укупан број четири пута мањи.
Осим централне школе, имамо подручна одељења у селима Беркасово, Моловин, Бикић До и Сот.
Руковођење и управљање школом
Школом руководи директор, који је одговоран за законитост рада школе, организацију васпитно-образовног рада школе, стара се о његовом остваривању, он организује и остварује педагошко-инструктивни увид и надзор и предузима мере за унапређивање рада наставника, стручних сарадника и васпитача, сазива и руководи седницама већа, усмерава и усклађује рад стручних органа у школи, остварује сарадњу са Школском управом, Министарством просвете и другим организацијама, родитељима ученика, и обавља све друге послове утврђене законом и статутом школе. Први директор школе био је Спасоје Смајић, наставник биологије, други Душан Лукић, професор српског језика и књижевности, трећи Гојко Ранисављевић, наставник физичког васпитања, четврти Никола Кнежевић, наставник српског језика и књижевности, затим је пети био Драган Никић, професор математике, као шеста – Гордана Ленђер, професор разредне наставе, седми Љубо Станивуковић, професор разредне наставе, осми директор Весна Кузминац, психолог, девети Слађана Љубојевић, професор историје и тренутно, директор школе је мр Далибор Фарбаш, професор биологије.
Школски одбор је орган управљања у школи. Именује га и разрешава оснивач и има девет чланова: три члана из редова наставника и стручних сарадника, три из редова оснивача и три из редова Савета родитеља. Савет родитеља је саветодавно тело које разматра питања успеха ученика, рада ученичке задруге уколико постоји, школског календара, екскурзија ученика, услова рада школе и друга питања утврђена статутом школе. Свако одељење именује једног члана савета, тако да чланова Савета родитеља има онолико колико и одељења у школи.
У школи постоји педагошко-психолошка служба. Педагог ради у школи од оснивања, док је рад психолога почео нешто касније. Психолошка служба у нашој школи једна је од најстаријих у Срему. Први педагог школе била је Гордана Бабић, затим Живка Живанчевић, Дринка Савић, Славица Тасетовић, Љерка Лукић, а сада на овом месту ради Биљана Бешевић (сви дипломирани педагози). Послове психолога у првим годинама обављала је Гизела Залишевскиј, затим Дорел Чинч, Љубица Радишић, Весна Кузминац, а тренутно је психолог школе Никола Угрешић. Посао психолога у школи је обављала и Ивана Кошутић у време док је Весна Кузминац била директор школе. Рад педагошко-психолошке службе обухвата важне области за рад школе, као што су дијагностика (тестирање способности и личности), тестирање деце при упису у први разред, саветодавни рад са ученицима, родитељима и наставницима, аналитичко-истраживачки рад, професионалну оријентацију, организациона питања везана за планирање активности у школи.
У школи имамо школску библиотеку, чији фонд обнављамо према материјалним могућностима школе, а књиге и часописе донирају и ученици, наставници, грађани Шида. Фонд се састоји од школске лектире на матерњем језику, сликовница домаћих и страних, популарно-научне литературе намењене ученицима, у вези са свим предметима који се уче у школи, књига за почетнике на страним језицима који се уче у нашој школи, општих приручника, као што су енциклопедије, лексикони, библиографије, речници, правописи и слично, периодике намењене ученицима, аудиовизуелних дидактичких материјала, итд.
Награде и признања које је школа добила у периоду од 1975. до 1995. године
У протеклом двадесетогодишњем периоду друштво је пратило успешан рад ове установе и за самопрегорно залагање школског колектива у целини, група и појединаца у разним областима васпитно-образовног рада, за вредне резултате тога рада, у појединим категоријама слободних ученичких активности и ученичким организацијама, у разним врстама такмичења и другим бројним активностима и манифестацијама значајним за подручје педагошке делатности доделило јој признање у виду похвала, захвалница, диплома, новчаних награда и др. Навешћемо неколико најважнијих друштвених признања које је добила школа:

  • Покрајинска награда „Партизански учитељ” за изузетне резултате у васпитању и образовању, 1988. године;
  • Повеља „Јован Поповић”, као друштвено признање за стваралаштво и рад од посебног значаја за неговање традиција народноослободилачког рата и соц. револуције народа и народности Војводине (у области неговања традиција НОР-а), 1991. године;
  • Општинска награда „6. децембар” за вредне резултате у раду, а поводом јубилеја двадесетогодишњице рада школе, 1995. године;
  • Општинску награду „6. децембар” добио је и Пионирски одред „Јелица Станивуковић Шиља” Основне школе „Сремски фронт” у Шиду, 1979. године, као и Саобраћајна секција Основне школе „Сремски фронт” у Адашевцима, 1980. године.
  • Светоникољско признање града Шида Тиму за уметност за постигнуте резултате на републичком нивоу 2015. године.

Награде појединим радницима школе:

  • Орден рада са сребрним венцем, одликовање Председништва СФРЈ за рад и постигнуте резултате у области друштвених делатности добио је Радован Ђурчић, професор, 1985. године;
  • Републичку награду 25. мај “као израз друштвеног признања за изузетне резултате у васпитању и образовању добио је Васиљ Мудри, наставник, 1970. године;
  • Покрајинску награду „Партизански учитељ” за изузетне резултате у васпитању и образовању добио је Васиљ Мудри, наставник, 1990. године;
  • Покрајинску награду „Јован Микић Спартак” за рад и постигнуте резултате у области физичке културе и спорта добили су Жарко Петровић, наставник, 1970. године и Радован Ђурчић, професор, 1981. године;
  • Награду за просветне раднике Срема „Душан Вукасовић Диоген” за резултате које су постигли на пољу васпитно-образовног рада добили су Душан Бућин, учитељ, 1981. године, Зузана Хрчек, учитељица, 1981. године, Лазар Мијатовић, учитељ, 1988. године, Радован Ђурчић, професор, 1989. године;
  • Општинску награду „6. децембар” за рад и резултате које су постигли у васпитању и образовању и другим областима друштвеног живота добили су Ђорђе Карафиловић, наставник, 1978. године, Зузана Хрчек, учитељица, 1983. године, Радован Ђурчић, професор, 1980. године, Ксенија Саламон, учитељица, 1984. године, Јелка Ћурчић, наставник, 1984. године;
  • Златну значку Културно-просветне заједнице Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе народа и народности Србије добили су Јанко Саламон, учитељ, 1976. године и Васиљ Мудри, наставник, 1980. године;
  • Савез организација за соц. васпитање и бригу о деци Војводине доделило је плакету за изванредан допринос у подстицању васпитања и друштвене бриге о деци и за непосредан рад са децом Драгици Живковић, учитељици, 1989. године;
  • Повељу поводом 120 година „Црвеног крста” Србије (1876-1996.) добили су Бранка Арсеновић, учитељица, Драгица Живковић, учитељица, 1996. године;
  • Златну медаљу и низ плакета (златних, сребрних и бронзаних) за рад на подизању саобраћајне културе ученика основне школе од надлежних органа и организација Војводине добио је Душан Бућин, учитељ, у периоду од 1978. до 1986. године;
  • Награду Већа Синдиката Војводине за рад и резултате које су постигли у области образовања и васпитања и других друштвених делатности добили су Јанко Саламон, учитељ, 1980. године и Ксенија Саламон, учитељица, 1980. године.
  • Велики број наставника школе је добио општинску Светосавску награду за изузетне доприносе у педагошком раду. ( списак похваљених наставника ће бити додат )
  • Републичка Светосавска повеља наставници Снежани Матић 2о14. године.

(Овај низ награда који је сачувао од заборава професор Радован Ђурчић биће ускоро допуњен низом награда које су учитељи и наставници наше школе добили у периоду након оног који је заступљен у књизи из које преузимамо овај текст.) 
Дан школе – 12. април
Шиђани су пружили својој војсци велику и разноврсну помоћ. У граду и његовој околини било је пред крај рата седам болница. У њима је радило преко 140 жена, које су лечиле, превијале и неговале рањене и болесне борце. У старој школској згради били су смештени рањеници са Сремског фронта, вршене су врло озбиљне хируршке интервенције да би се спасили млади животи. 12. априла 1945. у рано јутро сломљена је непријатељска одбрана, пробијен је Сремски фронт и народ Шида је одахнуо. Тај дан обележавамо као Дан школе. Узели смо патронат над гробницом бораца палих на Сремском фронту и наши ученици на Дан школе уређују гроб поручника Стеве Радојчића који је први пао у борбама за ослобођење Шида. Сваке године на Дан школе полажемо венац на споменик, Звезду на месту на којем вечно леже они који су пали за нашу слободу. На примерима борбе за слободу ових предака васпитавамо младе генерације које ће знати да цене жртве и бране слободу своје земље. У школи овај дан обележавамо радно и свечано, културно-уметничким програмом за госте, родитеље и ђаке у свечаној сали школе, коју прате изложбе ликовних и техничких радова ученика, ликовни и литерарни конкурс, похваљују се ученици и наставници, одржавају се спортска такмичења и слично. Захваљујући дугој традицији, квалитетном програму и масовности, као и доброј организацији, 12. април је постао празник наше школе у правом смислу те речи.